|
Danas se novac pušta u opticaj u obliku kredita. Takvog, kreditnog novca, nikad nema dovoljno. Povećanje novca u opticaju potrebno je kako zbog povećanja proizvodnje, tako i zbog nadoknade novca koji se izgubio usled usporenja brzine opticaja novca. Potrebna dodatna koliÄina novca u opticaju je definitivna (konaÄna), jer je namenjena da trajno ostane u opticaju. Nju ne može da Äini kreditni novac, koji je u opticaju privremeno, jer se krediti moraju vratiti. Ako je stopa porasta koliÄine kreditnog novca u opticaju takva da stvara inflaciju, pri kojoj je stopa porasta koliÄine kreditnog novca u opticaju veća od stope porasta cena, onda razlika izmeÄ‘u ovih stopa predstavlja realno nekreditni novac, koji vrši funkciju potrebne dodatne koliÄine novca u opticaju. Ako bi sva potrebna dodatna koliÄina novca u opticaju odmah bila emitovana kao nekreditni novac, tj. poklon, inflacija bi isÄezla. Pokret za nekreditni novac predlaže da Narodna skupština Republike Srbije donese Zakon o novcu, sledeće sadržine: - Banke mogu odobravati kredite samo do iznosa prikupljene štednje.
- Zabranjuje se stvaranje novog novca odobravanjem kredita iznad iznosa prikupljene štednje.
- Potrebna dodatna koliÄina novca u opticaju, koja se štampa u Zavodu za izradu novÄanica, deponuje se na raÄun Fonda za penzijsko osiguranje.
- Novac se pušta u opticaj isplatom penzija sa raÄuna Fonda za penzijsko osiguranje.
Ovakvim naÄinom emisije novca obezbeÄ‘uje se beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije. Ukidaju se doprinosi za penzijsko osiguranje i tako rasterećuje privreda. Prodajom robe penzionerima, proizvoÄ‘aÄi obezbeÄ‘uju ostvarenje profita, kao Äiste akumulacije za povećanje proizvodnje (bez obaveze zaduživanja). Stojan Nenadović Readers have left 6 comments.  No.1 Bez teme puno puta sam ostvljo stampu jer sam mislio da sve znam ali kada sam video umetnost stampanja novcanica shvatio sam da znam 70% skole opet sam nastavio sa skolom i idem ka 100% jer zivot je prdamnom....... No.2 Bez teme
sta ce mi kredit ako imam ustedjeno? No.3 I
jl No.4 Bez teme
ja sam se stalno pitala na osnovu cega centralna banka donosi odluku o kolicini novca koju emituje. Od kad je ukinuta zlatna podloga kao ekvivalent cela bankarska koncepcija lici na veliku pljacku naroda. U svetlu ove krize to se potvrdilo. Ako banka mora da deponuje 20% sredstava centralnoj banci da bi povukla novac za kredite koje daje onda je to pet puta vise novca napravljenog ni iz cega. Banka u tom slucaju nema realnu vrednost da ponudi kao kredit i takvi ugovori sa korisnicima kredita su pravno nevaljani jer nema ravnopravne razmene. Banka nudi samo papir a korisnik kredita obavezu da inoviranu vrednost vrati banci od svog rada, znaci od realno stvorene vrednosti izrazenog kao ekvivalent u novcu  No.5 Re: Bez teme
sta ce mi kredit ako imam ustedjeno? — Guestako ti imas ustedjevinu i das je banci , za to dobijas interes u vidu kamate, a banka bi trebala da plasira tvoj novac u vidu kredita i za to ostvari interes iz razlike u kamati koju uzima i one koju tebi daje. Tako bi trebalo, ali nije tako. kako sada stoje stvari banka se na osnovu tvog depozita zaduzuje kod centralne (narodne) banke u petostrukom iznosu tj daje narodnoj banci tvoju ustedjevinu a narodna banka odstampa 5 puta vise novca i daje ga banci koja taj novi novac plasira kao nove kredite i tako beskonacno uvecava kolicinu novca iz depozita na osnovu kojih povlaci petostrko kredite BEZ POKRICA u realnoj vrednosti kao ekvivalentu tom novcu.Tako se stvara dug koji se u jednom momentu nema odakle da vrati. Predlog da banka daje kredite samo u visini depozita je realan i u tom slucaju ne bi bilo inflacije a ni drugih mahinacija koje se zavrsavaju osiromasenjem gradjana No.6 Bravooo,..welcome aboard!
Nekreditni novac = realni,stvarni novac(koji postoji),kao ekvivalent vrijednosti proizvedene robe....,nekad(nazalost n e k a d ),imao realno pokrice u kolicini depozitovanog zlata...
Kreditni novac = realno nepostojeci novac,na koje pravo "stampanja" imaju samo,i samo banke,koje su zna se cije!!!Kazem "stampanja",pod navodnicima,jer se taj novac nikad i ne odstampa.Realno odstampan novac je samo onaj koji mi depozitujemo u banke(nas zaradjeni novac),koji je jedini ekvivalent vrijednosti proizvedene robe...Nas novac koji mi depozitujemo u banke i kao ubiremo neku kamatu,a onda te iste banke,tim nasim novcem-depozitirajuci ga u centralnu banku,kupuju njime pravo da gradjanima pozajmljuju mnogo vise novca nego sto ga stvarno imaju u depozitu( n o v a c b e z p o k r i c a ,tzv. fiktivni novac ).Mozete dobiti kredit($300,000.00 npr.)da kupite stan,ali vam nikad nece dati kredit u gotovini,ni mnogo manju sumu.Vi radite,zaradjujete realne pare(proizvodeci realnu vrijednost),Banke na osnovu kamate na taj pozajmljeni novac(tih 300,000.00)ubiru stvarni novac,jer na kraju otplate ispasce vas taj stan duplo vise...
Halo ljudi,..mi pricamo o nasim malim depozitima,...pa sada(ovih dana tzv.krize,tim istim,fiktivnim novcem)kupuju se drzave,nacije...
Proslo je vrijeme kada se osvajalo oruzjem,sada to vise nije aktuelno...
Pozdrav! |
