|
Novac koji postoji u društvu Äesto menja vlasnike, prelazi iz ruke u ruku, sa raÄuna na raÄun. Njime se prodaju i kupuju dobra i usluge i vrše druge transakcije. On Äini koliÄinu novca u opticaju. Odnos (koliÄnik) izmeÄ‘u vrednosti društvenog proizvoda (PQ), ostvarenog u društvu neke godine, i koliÄine novca u opticaju (M) naziva se proseÄna brzina opticaja novca (V)....
Primećeno je da se sa razvojem društva smanjuje odnos izmeÄ‘u ostvarenog društvenog proizvoda i koliÄine novca u opticaju, tj. smanjuje se brzina opticaja novca. Da bi se održao dostignuti nivo proizvodnje, potrebna je dodatna koliÄina novca u opticaju, da bi se nadoknadila nestašica novca izazvana usporenjem brzine opticaja novca. Još jasnije se vidi da, sa razvojem društva, raste proizvodnja i vrednost društvenog proizvoda, za Äiju realizaciju je takoÄ‘e potrebna dodatna koliÄina novca u opticaju. Ako je zbog porasta proizvodnje potrebno postojeću koliÄinu novca u opticaju povećati za 2%, a zbog usporenja brzine opticaja novca samo za 1%, ukupno povećanje koliÄine novca u opticaju mora biti 3%. Najpoznatiji monetarni struÄnjak sveta XX veka, Milton Fridman, koji je, prouÄavajući statistiÄke podatke raznih zemalja, a pre svega SAD, konstatovao opštu pojavu usporenja brzine opticaja novca, takoÄ‘e je utvrdio da su mere monetarne politike najÄešÄ‡e kontraproduktivne, pre svega zbog vremenskog kašnjenja dejstva monetarno-politiÄkih mera. Milton Fridman je zakljuÄio da bi najbolji ambijent za spontano odvijanje ekonomskih aktivnosti bio onaj u kojem bi koliÄina novca u opticaju rasla po konstantnoj godišnjoj stopi od 2% ili 5%, Äime bi se izbegla negativna dejstva naizmeniÄnih, ekspanzivnih i restriktivnih, monetarnih udara. Pokazalo se da je projektovana i emitovana, postojeća koliÄina novca uvek nedovoljna, te da je uvek potrebna, nova i nova, dodatna emisija novca, kako bi se privredni mehanizam održao u pokretu. U društvu stalno postoji problem nestašice novca, problem deflacije. Ovaj problem potiÄe iz same prirode, suštine novca, kako se ona danas shvaća. Od kada su ljudi poÄeli da prave novac od papira, uobiÄajilo se da se takav novac (takva vrsta novca) pušta u opticaj u obliku kredita. Smatralo se da je tako obezbeÄ‘eno pokriće za novac u ljudskom radu. Da bi vratili dug, dužnici su morali da nešto proizvedu i prodaju. MeÄ‘utim, zbog usporenja brzine opticaja novca, osećala se nestašica novca, smanjivala se tražnja, gomilale su se zalihe neprodate robe, rasla je nezaposlenost i neiskorišÄ‡enost kapaciteta. U vreme Velike svetske ekonomske krize, u SAD je nedostajalo više od 3o% koliÄine novca u opticaju. Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti se ne mogu vratiti iz koliÄine novca koja već postoji. Potrebna je dodatna koliÄina novca, koja se takoÄ‘e daje u obliku kredita. Kreditne obaveze se uvećavaju i sve teže vraćaju. Sve veće zaduživanje daleko prevazilazi vrednost proizvodnje. Nastaje beskrajna inflacija kreditnog novca, koga je sve više a nikad dovoljno, za prevazilaženje postojeće deflacije. Ako bi neka država potrebnu dodatnu koliÄinu novca pustila u opticaj kao nekreditni novac, tj. kao poklon, bez obaveze vraćanja, proces bi bio zaustavljen. Inflacija bi isÄezla. Uskoro bi se videlo kako vrednost novca te države raste u odnosu na dolar i druge valute. Vladarima sveta dopalo se da vladaju svetom odluÄivanjem o raspodeli kredita. Zato nisu blagonaklono gledali na pokušaje nekih zemalja da se oslobode dužniÄkog ropstva. Upravljanje svetom, odluÄivanjem o raspodeli kvota svetskog nekreditnog novca, koji niÄe iz opšteg porasta ekonomske racionalnosti i razvoja svetske trgovine, neće biti manje zanimljiv posao. Udeo pojedine države u raspodeli svetskog nekreditnog novca, odreÄ‘ivaće njen položaj u svetskoj razmeni, njenu sposobnost da izvozi i uvozi. Odobravanjem odreÄ‘ene kvote nekreditnog novca, meÄ‘unarodna zajednica pokazaće koliko je spremna da pomogne nekoj državi i narodu. Biće podstaknut rast svetske trgovine. Unutar države nekreditni novac biće podeljen neproizvoÄ‘aÄima što će povećati tražnju i profite proizvoÄ‘aÄa. Sve bez inflacije. Svetski poredak nekreditnog novca biće uspostavljen kada svi budu shvatili da je on u interesu svih. Stojan Nenadović Readers have left 2 comments.  No.1 Bez temeNo.2 Bez teme
1) Kako je moguce da se inflacija zaustavi sa plasiranjem ne pokrivenog novca u drustveni sistem?
2) Ako se novac prema ovoj formuli plasira u ne privrednom sektoru (penzije, deciji dodatak i sl.), kako bi se prema potrebi novac povlacio iz opticaja? (da li je pravicno da se u slucaju privrednog rasta nagradjuje jedna grupa drustva a u slucaju recesije da se kaznjava druga)
3) da li bi dugorocan razvoj celokupnog drustva tj. covecanstva pod ovom formulom zaista bio zagarantovan (pasivnost i menjanje kulturnih vrednosti)
4) Kako je reseno pitanje kamata? Zar nisu kamate te koje dovode do robovlasnistva i sporijeg protoka novca.
5)osim kolicine novca u opticaju ova teorija ne daje tool za upravljanje brzinom prometa novca, sto je po mom misljenju najvazniji preduslov u prirodnom razvoju jednog ekonomskog drustva.
6) mislim da covecanstvo jos nije spremno za predstavljeni koncept ne kreditnog novca, a osim toga postoje i druge ideologije, od kojih su neke vec bile i proverene u praksi (npr. negativne kamate) |
