|
Strana 1 of 3
Prevod:
Pismo Reganu i Fridmanu dana 14. oktobra 1982. godine. Po mom mišljenju, zaista je to pogrešna ekonomska teorija koja igra dominantnu ulogu u nastanku savremene ekonomske krize. Iz tog razloga ja pretendujem da ponudim jednu novu ekonomsku paradigmu kao teorijsku osnovu za novu, efikasniju ekonomsku politiku, koja treba konaÄno da osigura kako harmoniÄan, stabilan i brz ekonomski i društveni razvoj, uz punu zaposlenost i bez inflacije, tako i realizaciju društvene sigurnosti i pravde. U ovom Älanku su ukratko dati glavni rezultati mojih istraživanja. U tradicionalnoj ekonomskoj doktrini je potpuno pogrešno zakljuÄeno da je vrednost robe, po definiciji, odreÄ‘ena i regulisana samo jednom fundamentalnom dimenzijom (koliÄinom rada, ili subjektivnom, marginalnom korisnosti). MeÄ‘utim, vrednost svake robe realno ima tri kvantitativno razliÄite fundamentalne dimenzije: trošak, korisnost i tržišnu cenu. Potrebno je odmah upozoriti da relevantna korisnost, isto kao i relevantan trošak nije subjektivna, nego objektivna ekonomska kategorija. Dok subjektivna korisnost nesumnjivo predodreÄ‘uje ponašanje potrošaÄa, objektivna korisnost neumoljivo odreÄ‘uje njegovu realnu sudbinu. Po novoj paradigmi, ekonomski procesi, kao i dimenzije vrednosti inkorporirane u robama posmatrane su i analizirane na termodinamiÄki naÄin, pomoću koncepta ekonomski relevantne energije kao osnovne kategorije ekonomske termodinamike. Pod ekonomski relevantnom energijom se podrazumeva ne samo ljudska radna i životna energija nego i svaka prirodna energija relevantna za postojanje i život Äoveka i društva. Svaka roba je kontejner potencijalne korisnosti koja se definiše kao kapacitet (izvor) ekonomski relevantne energije, instaliran u robi, iz koje potrošaÄ može apsorbovati ovu energiju i tako realizovati stvarnu korisnost. Proizvodnja nije ništa drugo nego stvaranje potencijalne korisnosti, kroz potrošnju ekonomski relevantne energije faktora proizvodnje, dok je potrošnja transformisanje potencijalne u stvarnu korisnost. Trošak se definiše kao ekonomski relevantna energija potrošena u proizvodnji robe, dok je realna korisnost ona koja je apsorbovana i realizovana iz potrošnje iste robe. Kako se potrošnja i realizovanje ekonomski relevantne energije odvija u okviru odreÄ‘enog perioda i inteziteta proizvodnje odnosno potrošnje, upravo kroz pomenuti period i intenzitet, osnovne dimenzije robe se objektivno mere i pokazuju (manifestuju). Nema sumnje da period i intenzitet proizvodnje može biti razliÄit (tj. duži ili kraći, jaÄi ili slabiji) od perioda i intenziteta potrošnje; prema tome, ekonomski relevantna energija potrošena u proizvodnji ne mora biti jednaka onoj koja je apsorbovana iz potrošnje. Sledstveno tome, trošak i korisnost sadržani u robi u opšte ne moraju biti u ravnoteži. KoliÄina korisnosti koja je ekvivalentna trošku (i koja ga taÄno nadoknaÄ‘uje) oznaÄava se kao potrebna korisnost, a koliÄina korisnosti koja premašuje potrebnu korisnost oznaÄava se kao višak korisnosti. TermodinamiÄki posmatrano, potrebna korisnost predstavlja ekonomski relevantnu energiju vezanu za potrebe proste reprodukcije vrednosti (jer mora nadoknaditi troškove), dok višak korisnosti Äini višak slobodne energije - slobodne kako/ili za proširenu proizvodnju (kao realni proizvoÄ‘aÄki višak) tako i/ili za aktivnosti u društvenoj nadgradnji i uštedi vremena (kao realni potrošaÄki višak). Prema tome, ukupna korisnost (kao ukupna ekonomski relevantna energija) je uvek sastavljena iz potrebne korisnosti (kao vezane ekonomski relevantne energije) i viška korisnosti (kao slobodne ekonomski relevantne energije). Naravno, troškovi i korisnosti imaju sopstveni monetarni izraz. Monetarni izraz troška se predstavlja kao novÄani rashod proizvoÄ‘aÄa za proizvodnju; monetarni izraz korisnosti se predstavlja kao novÄani dohodak potrošaÄa. U saglasnosti sa odnosima jednakosti izmeÄ‘u troškova i potrebne korisnosti, svaki novÄani rashod proizvoÄ‘aÄa, kao mera troška, istovremeno predstavlja novÄani dohodak nekog potrošaÄa, kao mera potrebne korisnosti, tako da globalni (društveni) zbir novÄanih izraza individualnih troškova mora biti jednak globalnom (društvenom) zbiru novÄanih izraza individualnih potrebnih korisnosti. MeÄ‘utim, dok, kako vidimo, novÄani izraz individualnih potrebnih korisnosti prvobitno je izveden iz troškova proizvodnje (jer predstavlja novÄane dohotke potrošaÄa koji potiÄu iz realne potrebne korisnosti koja je jednaka trošku), novÄani izraz viška korisnosti, po definiciji, ni na koji naÄin ne može biti izveden iz njih. Za novÄano izražavanje i realizovanje viška korisnosti potreban je dodatni iznos novca, kao dodatni dohodak potrošaÄa, koji, kao dohodak posebne vrste, potiÄe iz viška korisnosti (ali o ovome - više kasnije). Tržišna cena je odreÄ‘ena kroz društveno-ekonomske tržišne odnose izmeÄ‘u proizvoÄ‘aÄa i potrošaÄa. Prema nivou cene nominalni višak korisnosti se deli na nominalni potrošaÄki i proizvoÄ‘aÄki višak koji konaÄno odreÄ‘uje i raspodelu realnih viškova. Osnovna teza izložene ekonomske paradigme je da kvantitativni aspekti pomenute tri dimenzije vrednosti postoje takoÄ‘e i na nivou makroekonomije. Globalni zbir individualne ukupne korisnosti je oznaÄen kao proizvod civilizacije (jer se pod civilizacijom podrazumeva naÄin korišÄ‡enja vrednosti), globalni zbir individualnih troškova je oznaÄen kao proizvod kulture (jer se pod kulturom podrazumeva stvaranje vrednosti) a globalni zbir tržišnih cena kao nominalni društveni proizvod. Proizvod civilizacije je sastavljen od globalne potrebne korisnosti i globalnog (društvenog) viška korisnosti. NovÄani izraz proizvoda civilizacije (tj. nominalni proizvod civilizacije) je predstavljen od ukupnog zbira novÄanih primanja stanovništva koje je sastavljeno od novÄanih primanja kako iz globalne potrebne korisnosti (tj. iz proizvoda kulture) tako i iz društvenog viška korisnosti. Zavisno od iznosa društvenog proizvoda, društveni višak korisnosti se deli na ukupni proizvoÄ‘aÄki i potrošaÄki višak. Nepoznavanje kategorije viška korisnosti je tragiÄna greška ekonomske nauke. Svaka tradicionalna ekonomska teorija samo je jedan graniÄni sluÄaj izložene ekonomske teorije.
|
