|
Strana 3 of 3 S druge strane, s obzirom da nema napretka bez viška korisnosti, upravo isti ekonomski sistem neizbežno stvara elementarne mehanizme nekreditnog naÄina emisije novca, pomoću kojih se spontano izražava i realizuje bar deo potencijalnog društvenog viška korisnosti datog društva. Pošto realizacija dohotka iz društvenog viška korisnosti zahteva da zbir dohodaka (odnosno zbir korisnosti) bude veći od zbira troškova, svi takvi elementarni mehanizmi moraju biti zasnovani na deficitu u nacionalnim raÄunima, tj. da bi se realizovao društveni višak korisnosti, javni rashodi, kao zbir potrošaÄkih dohodaka, moraju biti veći od javnih prihoda koji, kao sastavni deo cena, predstavljaju zbir troškova. Prema tome, budžetski deficit kao i nacionalni i spoljni dug nisu ništa drugo do takav elementarni mehanizam u koji je u stvari prerušena emisija nekreditnog novca. Naravno, pošto povremeni ili periodiÄni društveni višak korisnosti zahteva povremeni ili periodiÄni deficit, permanentni višak Äini to stalno. Otuda se pojavljuje nužnost za politikom stalnog deficita. MeÄ‘utim, mora se imati na umu da deficit u nacionalnim raÄunima ne mora uvek biti vidljiv iz postojećih nominalnih cifara. Štaviše, nema sumnje da u uslovima inflacije baš isti ekonomski raÄuni (ukljuÄujući globalne nacionalne raÄune) ne samo da mogu nego baš moraju biti u realnoj neravnoteži upravo kod nominalne ravnoteže. Naravno, samo realne ekonomske veliÄine mogu biti relevantne za objektivno istraživanje. U stvari, dok se realni ekonomski zakoni realizuju iskljuÄivo po realnim veliÄinama, to je samo uobraženi sjaj teoretskih dogmi koji se manifestuje po nominalnim. O izloženom postoje brojni primeri. Analiza pokazuje: - kod kredita centralne banke državi za finansiranje javnih rashoda, jedan deo realnih dažbina (poreza i doprinosa) se poništava u stvari (tj. zbog stope inflacije i kašnjenja budžetskih prihoda iza javnih rashoda, realni rashodi su uvek veći od realnih prihoda, tako da baš nominalna ravnoteža u budžetu prikriva reaan deficit u njemu); - kod kreditiranja komercijalnih banaka (preduzeća i stanovništva), u uslovima inflacije, deo realnog duga se ne otplaćuje od dužnika ni kad je nominalni otplaćen u celosti; - da kod preterane inflacije, upravo realna kamatna stopa može biti negativna, itd., itd., što sve ukazuje da odreÄ‘eni iznos nominalno kreditnog novca, kao realno nekreditni novac, je zaista dat slobodno, i da, prema tome, društveni višak korisnosti, odnosno Äista emisija nekreditnog novca, uistinu postoji. Kako vidimo, savremena inflacija igra bitnu ulogu u funkcionisanju pomenutog elementarnog mehanizma spontanog novÄanog izražavanja društvenog viška korisnosti. Dakle, potpuno je jasno, da neravnoteža nacionalnih raÄuna (kao izraz postojanja društvenog viška korisnosti) je objektivni ekonomski zakon, regularnost koja se realizuje u svakom sluÄaju - ili prema planu (uz pomoć svesno organizovane emisije nekreditnog novca, ukljuÄujući kako odgovarajući institucionalni okvir i delotvorne instrumente potrebne za voÄ‘enje ekonomske politike), ili, kao danas, spontano i haotiÄno, kroz inflaciju kreditnog novca, budžetski deficit, nacionalni i spoljni dug, neusklaÄ‘enost prihoda i rashoda i druge haotiÄne ekonomske procese. Iz tog razloga, bez izazivanja potpune stagnacije u ekonomskom razvoju, tj. bez potpunog poništenja društvenog viška korisnosti, nijedna moderna vlada koja vodi tradicionalnu ekonomsku politiku, ne može eliminisati postojeću inflaciju i budžetski deficit. S druge strane, iz istog razloga, ali na osnovu nove ekonomske paradigme, rešenje za problem inflacije, i izlazak iz ekonomske krize, može biti vrlo jednostavno. Pošto je realizacija viška korisnosti uslov bez koga nema normalne savremene društvene reprodukcije, samo je potrebno legalizovati ustanovu dohotka iz emisije nekreditnog novca. To je izvodljivo odmah i po jednostavnom scenariju. Odlukom parlamenta, potreban iznos nekreditnog novca trebao bi biti emitovan u obliku gotovine koja se deli (direktno sa raÄuna centralne banke) neproizvodnom delu stanovništva (takvima kao što su penzioneri, invalidi, deca, uÄenici, studenti, umetnici, nauÄnici, domaćice, itd.). Prodajom svojih proizvoda ovim primarnim nosiocima nekreditnog novca, poslovni ljudi će dobijati iznos novca koji je potreban za reprodukciju, bez plaćanja kamata i apsurdnih fiskalnih dažbina. KonaÄno, deo primarnog nekreditnog novca završiće u rukama proizvoÄ‘aÄa kao proizvoÄ‘aÄki višak (tj. ekstraakumulacija za proširenu reprodukciju), dok će drugi deo ostati u rukama potrošaÄa kao potrošaÄki višak. Jasno je da cene ne mogu rasti ako centralna banka emituje taÄno potreban iznos nekreditnog novca. Prema tome, ako društveni višak korisnosti već realno postoji, njegova realizacija postaje osnovni institucionalni preduslov za izgradnju optimalnog ekonomskog poretka, saglasnog dostignutom stepenu i ritmu razvoja moderne kulture i civilizacije, naÄinu proizvodnje i potrošnje. Nije previše reći da bez ustanovljenja emisije nekreditnog novca nema šansi za prevazilaženje kako nacionalne tako i svetske ekonomske krize. TakoÄ‘e, postoji svetski višak korisnosti (koji proistiÄe iz meÄ‘unarodne trgovine koja raspodeljuje robe prema maksimumu korisnosti, i potstiÄe proizvodnju prema minimumu troškova). Monetarni ekvivalent svetskog viška korisnosti mora biti podeljen (kao svetski nekreditni novac, sa raÄuna Svetske banke, a po odluci MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda) siromašnim državama, tj. zemljama u razvoju (jer ove, odnosno, njihovo stanovništvo ima nezadovoljene potrebe i zato mogu realizovati dodatnu koliÄinu potreba). Sa svetskim nekreditnim novcem zemlje u razvoju će pokriti rashode njihovog dodatnog uvoza, pomažući, u ovom sluÄaju, izvoznu ekspanziju razvijenih industrijskih zemalja. Ako svetski višak korisnosti dakle postoji, sve države sveta mogu biti u dobitku u isto vreme. Danas, jedan deo novÄanog ekvivalenta svetskog viška korisnosti se spontano izražava (emituje) kroz svetsku inflaciju i svetski sistem kreditiranja. Zbog svetske inflacije, jedan deo spoljneg duga (kredita) siromašne zemlje realno ne vraćaju, tj. dobijaju ga kao poklon, u stvari kao realni svetski nekreditni novac. Politika kao i nauka moraju prihvatiti ove Äinjenice. Sadašnji nekreditni monetarni haos mora biti modifikovan (transformisan) u nekreditnu monetarnu organizaciju. Rastuće teškoće u funkcionisanju modernih ekonomija zahtevaju hitnu akciju za legalizovanje mehanizma novÄanog izražavanja društvenog viška korisnosti. Apsolutno je jasno da što je veći društveni višak korisnosti u datom društvu, bolji su uslovi za rešavanje ekonomskih i društvenih problema. Prema ponuÄ‘enoj paradigmi, raspodela '' prema potrebama '' izgleda ne samo kao etiÄki princip nego baš kao ekonomski zakon, osnovni uslov za normalnu reprodukciju svake ekonomije i društva u kojima se legalno stvara društveni višak korisnosti. Po mom mišljenju, teorija viška korisnosti je jedina odgovarajuća teoretska osnova za stvaranje novog, kako nacionalnog tako i svetskog, ekonomskog poretka. Vaš s poštovanjem Stojan Nenadović Sremska Mitrovica, 14. oktobar 1982. Fridmanov ODGOVOR Nema komentara na ovaj tekst
|
