|
Dragi gospodine Fridman: Hvala Vam na Vašem iskrenom odgovoru. Vi ste u pravu. Ja nisam ubeÄ‘en Vašim komentarom. Po mom mišljenju, osnovna greška u Vašem rezonovanju, i u rezonovaeu tradicionalne ekonomije uopšte, je nesposobnost da se prepozna da višak korisnosti ni na koji naÄin ne može biti izveden iz troška. Razliku izmeÄ‘u zbira troškova i zbira korisnosti (Vi kažete zbira vrednosti!?) ja ne Äinim '' ovako ili onako '' nego na termodinamiÄki naÄin. TermodinamiÄki pristup je osnova modernog nauÄnog istraživanja. TermodinamiÄki posmatrano, trošak (kao ekonomski relevantna energija potrošena u proizvodnji robe) i korisnost (kao ekonomski relevantna energija apsorbovana u potrošnji iste robe), sadržani u robi, su ekvivalentni samo u sluÄaju termodinamiÄke ravnoteže, tj. u statiÄkom ekonomskom sistemu opšte ravnoteže sa maksimalnom entropijom. TermodinamiÄki definisano - svaka globalna ravnoteža je sistem sa maksimalnom entropijom. Na nesreću, takvi su svi analitiÄki modeli tradicionalne ekonomije, i Vaš analitiÄki model takoÄ‘e. U stvarnosti, takav sistem – model odgovara stagnaciji u rastu ekonomske racionalnosti. AnalitiÄki model moje ekonomske paradigme je sistem disipativne strukture (inspirisan od I. Prigožina, dobitnika Nobelove nagrade za hemiju, 1977.), tj. sistem neravnoteže sa smanjenom entropijom. U takvom sistemu, organizovanom i voÄ‘enom, korisnost je veća od troška, po definiciji. Napredak u ekonmskoj racionalnosti (tj. smanjenje entropije) vodi smanjenju troškova i povećanju korisnosti. Kako trošak i korisnost mogu biti ekvivalentni u dinamiÄnoj ekonomiji sa povećanjem ekonomske racionalnosti? Ljudi neprestano pokušavaju da smanje troškove i povećaju korisnosti. Otkud progres ÄoveÄanstva ako ovi pokušaji nisu uspešni? Novac uopšte prvobitno je mera korisnosti, i novÄani dohodak takoÄ‘e je izveden iz nje. Pošto je globalna korisnost veća od globalnih troškova, ukupna koliÄina novca mora biti veća od ukupne koliÄine kreditnog novca (koji je prvobitno izveden iz troškova) a ukupni novÄani dohodak mora biti veći nego novÄani dohodak izveden iz troškova. Ovaj višak novca, kao novÄani izraz globalnog viška korisnosti, prema tome, mora biti emitovan kao nekreditni novac, i, kao dohodak izveden iz globalnog viška korisnosti, mora biti raspodeljen neproizvodnim individuama. Stopa rasta globalne ekonomske racionalnosti (koja stvara globalni višak korisnosti i, shodno tome, je mera kvantitativne razlike izmeÄ‘u globalnog zbira troškova i globalnog zbira korisnosti) je možda 2-5 % godišnje i sastoji se od napretka kako u produktivnosti rada (koji, pri nepromenjenim troškovima, rezultira u povećanju proizvodnje i ponude) tako i racionalnosti potrošnje (koja, pri nepromenjenim novÄanim dohocima, rezultira u smanjenju kupovina, tj. u usporenju brzine opticaja novca, sve kao rezultat produženja vremena korišÄ‡enja robe, tj. stvaranja viška korisnosti). Kako za realizovanje uvećanja proizvodnje tako i za kompenzaciju usporene brzine opticaja novca, dodatna koliÄina novca je svakako potrebna. Vi ste takoÄ‘e konstatovali sekularni trend u usporenju brzine opticaja novca. Ova stopa usporenja, u stvari stopa deflacije, može biti nadoknaÄ‘ena samo identiÄnom stopom inflacje, tj. identiÄnom stopom emisije nekreditnog novca. Ovaj novac mora biti podeljen neproizvodnim individuama jer baš proizvodne, mada proizvode, nedovoljno kupuju.
Prema tome, ako rast globale ekonomske racionalnosti iznosi 5 % godišnje (tj. 3 % u produktivnosti rada i 2 % u racionalnosti poztrošnje), novo stvorena (emitovana) koliÄina nekreditnog novca mora iznositi takoÄ‘e 5 % godišnje i ni na koji naÄin ne može izazvati inflaciju. Ona samo nadoknaÄ‘uje deflaciju, tj. osigurava normalnu realizaciju nacionalne proizvodnje. U stvari, ja sam inspirisan Vašim programom za monetarnu stabilnost. Ja plediram takoÄ‘e za stalan skroman godišnji rast koliÄine novca, ali ja mislim da ova koliÄina mora biti emitovana kao nekreditni novac. U vašem mentalnom eksperimentu helikopter baca novac sa neba. Ovaj novac, isto kao zlato, je takoÄ‘e nekreditni novac. Danas, u stvarnosti, sav papirni novac se emituje kao vrsta kredita. MeÄ‘utim, zakoni kreditnog i nekreditnog novca ne mogu biti isti. Pošto je samo nekreditni novac izvorni novac, u navedenom primeru, 5 % emisije nekreditnog novca godišnje mora biti dovoljno za normalnu reprodukciju bez inflacije, dok 5 % emisije kreditnog novca u istom periodu ne može biti dovoljno. Zašto? Ako je kreditni novac emitovan u obliku kredita proizvoÄ‘aÄima, ovi krediti ne mogu biti plaćeni (vraćeni) u celosti, jer brzina opticaja novca se usporava (tj. tražnja potrošaÄa Äiji dohoci potiÄu iz troškova u koje su krediti inkorporirani je smanjena). Ako se kreditni novac emituje u obliku kredita državi (tj. kao dohodak neproizvodnih potrošaÄa), cene moraju automatski porasti za ekvivalentni iznos poreza. To su porezi dakle koji automatski povećavaju cene, ne novac sam po sebi. Ako problem deflacije već postoji on ne može biti rešen, obim realnih transakcija ne može biti uvećan jer koliko su dohoci potrošaÄa povećani toliko su i cene. Otud se pojavljuje potreba za uvek novom i novom emisijom kreditnog novca. Zbog toga moderna inflacija. Zbog toga budžetski deficit. MeÄ‘utim, u uslovima inflacije niko ne može otplatiti svoj dug u celosti - to je neto emisija nekreditnog novca, a kod budžetskog deficita, državni rashodi (kao dohodak potrošaÄa) su veći od državnih prihoda (tj. poreza kao troškova proizvoÄ‘aÄa) - to je takoÄ‘e neto emisija nekreditnog novca. Iz tog razloga niko ne može eliminisati modernu inflaciju i budžetski deficit. Ja mislim da sa organizovanom emisijom nekreditnog novca kako deflacija tako i inflacija moraju nestati. Molim Vas, proÄitajte ponovo moj Älanak. S poštovanjem Stojan Nenadović Fridmanove GRESKE Nema komentara na ovaj tekst |
