|
Ako se danas, 18. jula 2007. godine, osvrnem na navedeno Fridmanovo pismo mogu još reći: Fridman kaže da ja sledim Majora Daglasa i njegove brojne sledbenike. Daglasova teorija naziva se teorija društvenog kredita, dok je moja teorija o nekreditnom novcu, tj. onom koji nije kredit. Razlika je valjda oÄigledna. Osim za Fridmana. Fridman kaže da ja '' na ovaj ili onaj naÄin '' pravim razliku izmeÄ‘u zbira troškova i zbira vrednosti, dok ja vrednost uopšte ne pominjem nego pravim razliku izmeÄ‘u zbira troškova i zbira korisnosti, Ako Fridman misli da su zbir troškova i zbir vrednosti isti, onda izmeÄ‘u njega i Marksa nema razlike, jer Marks vrednost svodi na rad, tj. troškove, Fridman kaže da ja mislim da bi plaćanje novca neproizvoÄ‘aÄima rešilo problem, ali to ne može biti jer bi to vodilo do više inflacije a manje inicijative za proizvodnju dobara i usluga. On kao da nije Äitao moj rukopis ili ga je Äitao krajnje površno, stalno opterećen svojim predrasudama. Jedino u sistemu nekreditnog novca nema inflacije. Na kraju Fridman kaže da je osnovna greška u mom rezonovanju, nesposbnost da shvatim da '' ono što se naziva profit je takoÄ‘e trošak ''. Time dokazuje da se nije odvojio od Marksa, premda se on smatra vodećim buržoaskim ekonomistom. Moja teorija je jednako udaljena kako od marksistiÄke tako i buržoaske ekonomije. Nema komentara na ovaj tekst |
